Istorija navijaca KORIDE

Корида са детелинаре је навијачка група фудбалског клуба Нови Сад,а настала је под тим називом 1990. године.Наравно навијачи Новог Сада су постојали и пре тога периода,али под различитим називима.У време СФРЈ називали су их Канаринци по жутим дресовима фудбалског клуба,а како се кренуло са формирањем навиачких група широм старе Југославије тако је настала и навијачка група Канарис(Енглески назив за канаринце),као и навијачка група Савагес(дивљаци),али о томе времену не могу да пишем,јер нисам директни учесник тих догађаја пошто немам поуздане информације о томе периоду.Корида су направили момци 7 и 8 разреда основне школе светозар Марковић Тоза,уз братску помоћ момака исте генерације основне школе Доситеј Обрадовић у јесен 1990.Могу да кажем да нашу навијачку свест буде шампионска титула ФК Војводине и фудбалски успеси Црвене Звезде у Европи и наравно Партизана као наших највећих клубова,али главни узрок нашег освешћивања долази са Лимана.Иницијална каписла за нас је било гостовање ФК Кабел у сезони 1990-1991.а на Детелинари.У наш крај тада долази навијачка група Којоти у великом броју.Они су дошли у великом броју од око 200 људи,за то време једна права навијачка група са лепим заставама,бројношћу,песмама и пиротехником којој би и многе садашње групе позавиделе.

То у нама буди искрену мржњу према Лиманцима(богаташки крај Новог Сада),наспрам наше радничке Детелинаре.Почињемо да будемо редовни на утакмицама Новог Сада и у договору долазимо до имена Корида,иако је то била само једна од идеја,неколико навијача прави нашу прву заставу на којој је писало Корида и то име остаје прихваћено до данас.Група лагано расте,настају неке песме и пале се прве бакље и остала пиротехника,а креће се и са првим гостовањима.Као млада група своје прве кораке на омасовљењу групе чинимо на пролеће 1991. када одлазимо на Лиман на узвратну утакмицу против ФК Кабела.на Лиман одлази преко 200 Детелинараца где доживљавамо прву навијачку бламажу,али и прву навијачку тучу.Неискусно нам Којоти прелећу терен и узимају нам нову заставу,до краја смо дрвене трибине стадиона потпуно изломили,а на Лиману се дешава на десетине туча,а мржња Детелинара-Лиман је заувек потпаљена.У наредним годинама све им је наплаћено са великом каматом,јер је генерација која је стасавала на Детелинари постала је буквално нај јача у граду и то по сваком питање.Лиманци су на сваком кораку пребијани(кафићи,дискотеке и друга дешавање.Сваки следећи сусрети Кориде и Којота завршен је убедљивом доминацијом Кориде.Коначно наше ривалство је завршено априла 2000. године када им на Лиману цепамо све заставе које су имали,а које су изгубили када су последњи пут дошли на Детелинару.Од њих остаде само песма:Бацићу бомбу коју Ја имам срушићу Кабел срушићу Лиман.Почетак је био тежак,а иза нас је 18. година верности клубу и крају,а ми и даље остајемо уз њега у сваком тренутку,а јесењи део сезоне 2007-2008.

показује да Детелинара има велики навијачки потенцијал и да ће у будућности сви морати озбиљно да рачунају на нас јер :МИ СМО КОРИДА ИЗ ГРАДА ЖИТА БОЛИ НАС КИТА;ЈЕР СМО ЕЛИТА.Не може се писати о Кориди,а да се не пише у контексту са нашим крајем Детелинаром.Тешко је навијачима других клубова објаснити ко смо у ствари ми.Многи кажу да смо Гробари и Цигани са Детелинаре и да Корида у ствари не постоји,јер они не разумеју да нас све у групу Корида уједињује наш крај Детелинара који нам је највећа светиња.описати Детелинару у пра речи је заиста тешко,али покушаћу да вам дочарам како је то некада итгледало.Поред нашег краја са налази индустријска зона која је некада хранила већину Детелинараца ,a крај је био сав рурални у кућама уз изузетак пар зграда на старој Детелини и авијацији где се налази и тзв градић Пејтон,а одма поред се налази права мочвара.Мрачнији крај не можете замислити,са гомилом најцрњих кафана(Колубара,Плаво јутро,Слобода,Пилот,Раднички),алкосима,будалама и криминалцима,а између старе и нове Детелинаре налази се најцрњи парк са топланом у средини.Крај је потпуно заслужено носио адимак Бронкс.Наши очеви су заслужено бранили част наше Детелинаре и по њима наш крај заувек стиче педигре зајебаног краја.Године су пролазиле и ништа се није померало са мртве тачке једино је мало никла нова Детелинара,а за младе генерације једна забава коју могу јефтино да конзумирају био је фудбал и криминал.Нове генерације прве прилике за доказивање нашег краја имају 1989. године у масовној вишедневној туче између Новог Насеља и Детелинаре.Стотине људи учествује у масовним тучама у којима има и мртвих.Данашње време се потпуно разликује од оног тамо јер сви клинци тада су били упућени на фудбал,а цео крај је упућен на ФК Нови Сад,а данас не можеш да видиш дете на улици са лоптом.А некада је 90 посто омалдине тренирало фудбал у Новом Саду тако да смо сви били упућени на наш клуб још од малена.Нажалост Фк Нови Сад никада у задњих 40 година није ушао у прву елитну лигу,у највећој мери због лоповске управе која то није хтела,јер боље лове у мутном у нижим лигама.Верујем да икада уђемо на највиши ранг да би Нови Сад имао једну од највернијих публика у Србији,јер би сви Детелинарци стали у Нови Сад и навијали свим срцем за њега.О Кориди се не може писати да се не а да се не објасни феномен Детелинаре Постоји књига о Новом Саду која је дељена по неким школама,која говори о деловима града,њиховим специфичностима и основним карактеристикама.

Сваки део познат је по нечему,а прва ствар везана за наш крај је тај да је био познат по тучама.Раднички је крај изникао на пољима детелине и чувен је по својим зајебаним ликовима који су како се наводи у књизи бранили девојкама из свог краја да се забављају са момцима из других крајева града,а сваки покушај је сурово кажњаван.Задња генерација која је неговала ту традицију била је 1981. године када се десила чувена туча код кафане Мексико,где је како се наводи неколико људи погинуло.Детелинара је у том периоду добила надимак дивљи запад.Већ споменута туча са Новим Насељем је трајал 3 дана,а завршила се тако што је буквално цела Детелинара упала на Ново Насеље и разјурила противнике,који нису били нимало наивни играчи.Тада стасава одлична екипа од неког 73. годишта којом се временом прикључује млађе генерације закључно са 81.годиштем,а то чини и гро екипе која прати ФК Нови Сад,а краси их велика срчаност,слога и бројност.Млађи момци крећу да бодре Нови Сад и бележе прва гостовања(Брчко,Шабац,Лозница) и ту се стичу прва навијачка искуства.Забава те екипе је радним данима пресретање људи по крају,тражење пасоша и на крају пребијања,а викендеом групни одласци у град и изазивање разних нереда по граду.Иѕ тога периода се памте изласци на Ђаву која иако је на другом крају града буде потпуно окупирана од Детелинараца.Због тога смо један викенд упали полицији у очи када је безуспешно покушала да спречи 200 људи са Детелинаре да пређу мост и оду на Ђаву.Због свега тога су људи избегавали наш крај у великом луку,макар то људима одужило пут кући у повратку из града ипак су и наше генерације биле део тог Бронкса са почетка деведесетих година.Крај се ускоро претвара у прави гето где више нико са стране не долази,а момци се у недостатку друге забаве организују и упадају у друге делове града жељни туче

У томе периоду је на Грбавици била једна велика туча иза које је остало згариште од 9. аутомобила.Памти се и туча на Дневниковом турниру у малом фудбалу где је екипа са Детелинаре,а саставаљена од нај јачих ликова из краја поражена од екипе са Лимана.После утакмице момци са Лимана бивају претучени,заједно са сваким ко се нашао на путу екипи.Пошто се туча десила на паркингу оштећено је доста возила која су се ту затекла,а та слика је изашла у свим новинама.О оваквим догађајима би се могло данима причати ипак да се још разјасни Детелинара се дели на стару и нову,а под стару спада и авијација или у сленгу курвеће острво због девојака слабијег морала којих има пуно у том крају.На новој су углавном дођоши и мирнји народ,а стара је радничка класа са тоталном другим менталитетом јер је већина проблематична.Последњих година наш крај није сенка оног старог,неки су се одлаи пороцима,неки више нису међу живима,добар де је у затвору.Све је остало на млађима који су ипак врло перспективни,а будућност је пред њима,они су у граду стекли свој реноме и на добром су путу да врате крај на стазе старе славе, цео град их зна као Детелинара Фамилија.